А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш







КАЧИЋ

Качићи су били једно од дванаест хрватских племена која су 1102. потписали "Pacta conventa". Подручје њихове власти било је између Цетине и Неретве са седиштем у Омишу. Као суседи Босне, а још више као ватрени присталице богумила, уплетали су се Качићи у унутрашње прилике у Босни. Године 1222. ометају крижарску војну против богумила у Босни. Освајањем Омиша од стране Млечана срушена је моћ Качића. Пред крај XV. века пала је и њихова крајина (од Цетине до Неретве) под турску власт. Грб Качића са надгробне плоче у Драшници из XV века, слаже се са грбом Качића у (Фојничком) грвонику.
 




КАСТРИОТИЋ

Кастриотићи су албанска кнежевска породица из 14. века. Најстарији члан ове породице који се спомиње у историји био је Бранило из Канина у периоду око 1369. Његов син Павле имао је у поседу два села близу Дебра, а његов син Јован Кастриотић је био принц Епира. Његов син
Ђурађ Кастриотић (у Цариграду за време заточеништва назван Скендер – бег), након неколико успешних победа над турским војскама, пронео је славу своје породице по целој Европи и ушао је не само у историју, него и у народну поезију. Живео је од 1403. – 1468. У судбоносним годинама босанског краљевства, посљедњи босански краљ је тражио помоћ за обрану од њега.
 




КЛЕШИЋ

Велможе Клешићи Петар и Павле стално се налазе уз босанске краљеве. Године 1389. именовао је Твртко I Клешића Павла за војводу босанских чета. Кнез Петар Клешић спомиње се на повељи краља Стефана Остојића од 4. XII 1419, а следеће године је у свити краља Твртка II.




КНЕЖЕВИЋ

Кнежевићи су угледна кнежевска породица из XIII века. Андрија Кнежевић се спомиње године 1370. у дворској служби код бана Твртка. Године 1398. спомиње се Андрија Кнежевић као господар Грачаца, Соли, Камена и као војвода над хиљаду војника. Тома Кнежевић (+1451.) истакао се као бранитељ Бобовца. Он је саградио цркву и самостан у Крешеву. Јаков Кнежевић прати краљицу Катарину у Италију. Михајло Кнежевић имао је за жену Ану из кнежевске породице Охмучевића. Августин Кнежевић био је ожењен са Иваницом Шестокриловић. Ова кнежевска породица остала је у Босни и након пада босанског краљевства и гранала се.







КОПЧИЋ

У Борелијевем грбовнику набраја се неколико босанских племичких породица које су прешле у Ислам. Међу њима је и пл. породица Копчић. За време турских навала на Угарску (1525 – 1542) истакли су се Џафер – бег и Мурат – бег Копчић. Од султана Сулејмана II добили тимар у околини Раме, који и сада носи њихово име – Копчићи.




КОПЈЕВИЋ

Четири копља на штиту Копјевића показују одакле долази име ове пл. породице и какву су службу вршили њени најстарији чланови. Први од Копјевића спомиње се дворски кнез Радић Копјевић у служби велможе Радослава Павловића господара Подриња са седиштем у тврдом граду Борчу. Уз Радића спомиње се и Озрин Копјевић жупан кнеза Павла. Из ових података се види да је племићка породица Копјевића живела у 15. веку.
 




КОСАЧИЋ

Породица Косача спада међу најугледније породице босанско – херцеговачког племства у 14. и 15. веку. Оснивач ове породице је Вук Косача. Живео је крајем 14. века. По његову имену Вук, назваће се његови синови Вуковићи. Његов старији син Влатко био је војвода хумски, а млађи зван Храна, војвода босански. На двору босанског краља Твртка И, војвода Влатко Вуковић ради најугледније службе. Заједно са хрватским војводом Иваном Поличном делује у битци на Косову 1389. Они су чинили лево крило српске војске у Косовском боју које је било под ударом Бајазита И, из кога се вратио и известио о српској победи. Умро је 1392. године. Влатков брат Храна Вуковић, отац је гласовитог велможе Сандаља Хранића (1370 - 15.03.1435). У бурним догађајима, након смрти босанског краља Твртка I ( + 1391.), Сандаљ се бори да обрани босанско краљевство од насртаја Зигмунда угарског краља.







КОСОВИЋ

У Корјенић - Неорићевом грбовнику стоји да племићка породица Косовића потиче из Цетине и да су и пре били кнезови. Према Борелијеву зборнику Косовићи су прешли у Ислам. Босански историчар Фра Филип из Очевије у својој књизи «Епитоме» спомиње у години 1568. Фра Мартина Косовића. ( А. Соловјев « Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић « у Гласнику Скопско научног друштва XII (1932, стр. 98.).
 




КОСТАЊИЋ

За Костањиће се тврди у Корјенић - Неорићевом грбовнику, да су старином из Горњег Дрвеника у Приморју. Били су у вишеструком сродству с Охмучевићима.




КОТРОМАНИЋ

Породица Котроманића влада у Босни од XIII до XVI века. Породица потиче од бана Пријезде ( 1254. – 1287.). Седиште породице је у жупи Земљак, у граду Котору ( сада Котор Варош ). По граду Котор назива се син бана Пријезде Стефан I «Котроман» (1287 – 1316). Његов син и наследник је Стефан II Котроманић ( 1316. – 1353.). Наслеђује га Твртко I као бан од од 1353. до 1377. и као краљ од 1377. – 1391. Следећи краљеви су: Дабиша, Јелена, Стефан Остоја ( од њега потиче побочна лоза Остојића). Твртко II ( од њега потјече побочна лоза Тврковића). Стефан Остојић, Стефан Тома ( од њега потиче побочна лоза Томашевића) и Стефан Томашеввић (+1463.).






КОВАЧИЋ

Из ове племичке породице спомиње се година 1378. Војсковођа краља Твртка И, војвода Влатко Ковачић ( у Летопису фра Николе Лашванина у Гласнуику Земаљског музеја XXVII (1915.), страница 273.). На састанку босанског племства што га је 24.VI 1446. одржао краљ Стефан Томаш у Коњицу, налази се Иван Ковачић војвода Доњи Краја (Гласник Земаљског музеја XXVII (1915.), страница 282.).
 




КРАГУЕНИЋ

У грбу крило крагујево показује да је грб направљен према имену породице. За ову племићку породицу се зна да су били чувени кнезови босански, а да су се касније преселили у Пољица где су уживали велики углед ( А. Соловјев « Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» у Гласнику Скопског научног друштва XII ( 1932., стр. 99)).




КРАЈЧИНОВИЋ

Грб ове племићке породице налази се у свим илирским грбовницима. Из ове породице спомиње се кнез Радоје као коморник херцега Стефана Вукчића у години 1466. (А. Соловјев «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић». У Гласники Скопског научног друштва XII (1932.), стр. 98).




КРАСОЈЕВИЋ

Племићка породица Красојевић старином је из Херцеговине ( из околине Билећа ). Године 1378. спомиње се благајник краља Твртка I као војсковођа у Стону. На њега рачунају Дубровчани у борби против Млечана ( Повијест земаља Босне и Херцеговине, издао «Напредак» стр. 318.).




КРИСТИЋ

Кристићи су једна грана краљевске породице Котроманића. Ова грана започиње с краљем Стефаном Остојом Кристић. Он влада први пут од 1398. до 1404. и други пут од 1408. до 1418. Његови синови краљ Стефан Остојић (1443 – 1461), носе презиме по очевом имену. Трећи син краља Стефана Остоје, Радивој, који је оспоравао владање Твртка II, кад је он наступио по други пут (1421. – 1443.) и држао се према њему као протукраљ, задржао је презиме Кристић. У судбоносној години 1463. показао је много храбрости у обрани босанског краљевства, бранећи Крешево. Дубровчани су му 29.V 1463. одобрили куповину пушчаног праха, али је све већ било прекасно.
 




КРИЖИЋ

Грб племићке породице Крижић налази се у илирским грбовницима. У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји напомена да Крижићи потичу од Вињана код Посушја. Других података нема.




КРУЖИЧЕВИЋ

Племићка породица Кружичевићи (Krusichichi) је порекла од босанског великог кнеза Тишимира. Преселила се у Пољица у катун Звечан. ( А. Соловјев « Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић», Гласник Скопског научног друштва, XII (1932), стр. 97.).




КУКРЕТИЋ

У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји напомена да ова племићка породица потиче из Босне. Других података нема.




КУТЛОВИЋ

У својој студији «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» објављеној у гласнику Скопског научног друштва XII (1932) Александар Соловјев пише да кнез Тасовац носи наслов катунара Кутловића. Катунар је племићки назив за племство у зетском крају.


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш

www.grbovnik.iz.rs  on Free Web Hosting Area