А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш







ДАЛМАЦИЈА

Грб Далмације јавља се по први пут у грбовнику Улрицха Рицхентала састављеном у раздобљу између 1414. и 1418. године. Из овог грбовника преузео га је 1483. Конрад Грüненберг у свој грбовник. Објављен је затим 1555. у грбовнику Вергила Солиса, а 1575. у Космографији Себастијана Мüнстера. Преко ових грбовника прешао је грб Далмације у илирске грбовнике рађене крајем 16. века, међу које се убраја и овај Фојнички. Симболика грба Далмације није описана, али се мисли да три окруњене главе означавају победу над гусарима.




ДЕБЕЉИЋ

У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да ова племићка породица Дебељић потиче из Лазарићја у Србији. У народној песми спомиње се јунак Новак Дебељић. ( А. Соловјев «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» у гласнику Скопског научног друштва XII ( 1032. ) стр. 97.).




ДЕБЕЉИЋ

За Дебељиће се каже у Корјенић – Неорићевом грбовнику да потичу из Лазаревића у Србији као и Облачићи. Александар Соловјев зна за Новака Дебељића, јунака народне песме о којем говоре Вранчић и Герлах у својим путописима ( « Постанак илирске хералдике и породица «Охмучевић» у Гласнику Скопског научног друштва XII ( 1932. ) страница 98. ).




ДЕСКОЈЕВИЋ

Грб племићке породице Дескојевић налази се у свим илирским грбовницима. Ближих података нема.




ДИДЛОВИЋ

Грб породице Дидловић се налази у Корјенић – Неорићевом грбовникуи у осталим илирским грбовницима. О племићкој породици Дидловића нема података. Судећи по хералдичким елементима израженим на штиту могло би се рећи да су Дидловићи из Рашке.


ДИЊИЧИЋ

Велможе Дињичићи имали су поседе у источној Босни око Сребренице. Од ове племићке породице спомињу се у босанским повељама од 1399. до 1421. ови великаши: Дињичић Ковач уз краља Остоју. Дињичић Драгиша као кнез од Подриња уз краља Стефана Тому и Твртка II. Дињичић Владислав уз краља Твртка II. Посљедњи од рода Дињичића спомиње се године 1442. Ковач Дињичић на челу 600 до 700 коњаника у обрани Босне. Његови потомци називају се Ковачевићи.
 


ДИЊИЋ

Грб племичке породице Дињић (Deignich), налази се у илирским грбовницима, али нема ближих података одакле су и какаве су службе вршили.




ДЈЕНДИСАЉИЋ

Грб Дјендисаљића налази се у илирским грбовницима, али ближих података о тој племићкој породици нема.




ДОБРИЈЕВИЋ

Племићка породица Добријевић налази се само у Фојничком грбовнику. О племићкој породици Добријевић нема података, али се на повељи бана Стефана Котромањића из године 1332. спомиње Влатко Добровојевић.




ДРАЖОЈЕВИЋ

Милутин Дражојевић, први члан племичке породице Дражојевића, спомиње се године 1332. уз босанског бана Стефана Котроманића, а године 1334. уз Стефана Немањића. Син Милтјена жупан Санко је оснивач пл. породице Санковића који се називају такође и Сенчевић (види чланак Конст. Јеречека «Властела хумска на натпису у Величанима» у гласнику Земаљског музеја, 1892. стр. 279 – 285. ).




ДУКАЂИНОВИЋ

Дукађиновић (Дукађини) веома је угледна албанска породица из племена Мирдита. Наком смрти Балше II. Балшића, преузимају водећа места у Горњој Зети, где имају поседе. Из ове породице спомиње се Павао Дукодини ( +1467.). Војисава, кћерка Скендербега, Ђурађа Кастриотића удата је за Луку Дукађини. Након пада Албаније, Дукађини одлазе у Млетке. Студију « о Дукађинима « написао је И.Божић у Зборнику Филозофског факултета у Београду VIII. –1 (1964.).


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш

www.grbovnik.iz.rs  on Free Web Hosting Area