А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш







САГРИЈЕЛОВИЋ

Грб Сагријеловића налази се у свим илирским грбовницима, али података о тој племићкој породици нема.




САНКОВИЋ

Грб Санковића спада у најзагонетније у нашој хералдици. Њихов хералдички симбол је познат на основи печата а најстарији пример је из 1369. Постоје мишљења да је знак Санковића стилизована котва, монограм речи Хум, стилизовани мотив људског лица са истакнутим очима или да је у питању неки сада већ заборављени предмет итд. У "илирским" грбовницима се грб Санковића не појављује. Реконструкција грба на слици је заснована на представи печата из 1391. Боје нису поуздано утврђене али се претпоставља да су то црвена и сребрна као на већини грбова наше властеле.
 




SEMP.

Ово је сложени грб - грб (Дон Педра) Петра Охмућевића:
у левом горњем и у десном доњем делу штита налази се грб Охмућевића; у левом доњем делу грб је Ковачића; у десном горњем делу грб је Радимировић-Ивановић; у средини штита је грб Јабланића. Овај сложени грб остао је безимен.




СЕНЧЕВИЋ

У време после смрти краља Твртка I (1391) слаби централна власт и јачају снажни феудалци. Међу најмоћнијим велможама тога времена су Сандаљ Хранић, Стефан Вукчић, херцег Св. Саве, браћа Санковић и војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, херцег сплитски. Браћа Санковић (Сенчевић) су били казнац Санко (латински Сенцо) и жупан Градоје. Сенков син жупан Бијељак. Средиште њихових поседа било је Невесиње. Да су Сенчевићи једнако Санковићи, објашњено је у чланку Константина Јиречека «Властела хумска на натпису у Величанима» објављеном у Гласнику земаљског музеја, 1892. стр. 284.







СЕСТРИЧИЋ

За племићку породицу Сестричић, нема података.




СИТНИЧАНИЋ

У грбовнику Корјенић - Неорић стоји за ову племићку породицу да потиче са Косова Поља. Других података о овој племићкој породици нема.




СЛАДОЈЕВИЋ

Име тепчије (титула Тепчије још увек није довољно позната) високог дворјаника Сладоја налази се на повељи бана Твртка I Котроманића од 1. јуна 1367. У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да племићка породица Сладојевић потиче из Имотског.




СЛАВОНИЈА

Овај грб Славоније не одговара оном службеном који је угарски краљ Ладислав потврдио 1496. године, а приказује две реке (Драву и Саву), а међу њима ласицу или куну. Грб Славоније је мењао свој облик. У овом грбовнику се види један од тих облика: три ласице на белом пољу.




СЛИКА БОГОРОДИЦЕ

На овој слици треба уочити амблем Босне (две црне чворасте гране и на њима две црначке главе са крунама), па се може закључити да је уметник хтео приказати Богородицу као заштитницу Илира и као заштитницу Босане.




СЛИКА СВЕТОГ ЈЕРОНИМА

Свети Јероним је заштитник Илира.




СЛИКА СВЕТОГ КУЗМЕ И ДАМЈАНА

Света браћа Козма и Дамјан, заштитници куће Немањића




СМОКРОВИЋ

О племићкој породици Смокровић (Смокроновић) нема података.




СОЈИМИРОВИЋ

За племићку породицу Сојимировић постоје податци да потиче с Гласинца (код Сарајева).




СОКОЛОВИЋ

Соколовићи су позната племићка породица из Босне. Њихово седиште је код Вишеграда. У Борелијевом грбовнику (1700), пише да је ова породица прешла у Ислам.
Познати чланови ове породице су:
1. Ферхад – бег Соколовић, босански санџак – бег од (1573 - 1580), а затим босански беглер – бег од (1580 - 1588) са седиштем у Бања Луци. У Бања Луци је подигао џамију која се по његовом имену зове Ферхадија.
2. Мехмед – паша Соколовић (рођен око 1500. у Соколовићима крај Вишеграда – умро 11. октобра 1579. у Цариграду).
3. Макарије Соколовић, који након обнављања пећке патријаршије (1557) постаје Патријарх српски. Српска православна црква га прославља као светитеља 30. августа по јулијанском тј. 12. септембра по грегоријанском календару.








СРБИЈА

Овакав грб Србије: црвено поље са белим крстом у средини око којег су поређане четири секире од халебарде (витешко оружје) јавља се у 14. веку.
У време када краљ Драгутин (1276 - 1282) преузима северни део Србије за себе, преузеће ће и овај грб, а краљу Милутину који је владао у јужном делу Србије остао је грб Рашке.
Будући да се од тога доба Србија ширила према северу, овај грб ће добити све већу важност и постаће једини грб Србије.
 




СТАНКОВИЋ

Грб ове племићке породице налази се у свим илирским грбовницима. Ова породица потиче из Вучевице код Пливе. Три сребрена копита на штиту одају рашко порекло.




СУДИЋ

Племићка породица Судић веома је угледна породица међу племством. Судићи су преселили у Пољица. На венчању краља Стефана Томаша и Катарине Косаче – Вукчић био је присутан Судић (име му непознато), витез из Пољица. Ебусууд, шејих – ул – ислами код Сулејмана Ел Кануни, је члан племићке породице Судић.




СВИЛОЈЕВИЋ

За породицу Свилојевић нема сигурних података. Александар Соловјев у свом чланку «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» ( Гласник Скопског научног друштва XII (1932), стр. 98 ) наводи Томаша Свилојевића као писца лажне повеље из године 1268. Наводи такође и Михаила Силађија као заповедника Београда у XV. веку, али с напоменом да је то јунак народног епа.


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш

www.grbovnik.iz.rs  on Free Web Hosting Area