А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш


Санковићи

Валстелинска породица средњевековне Босне, Санковићи, били су господари Хумске земље. Санко Милтеновић, родоначелник породице, син је Милтена Држивојевића, који је доскора сматран за најстаријег члана ове породице. Међутим, сачувани су документи о оцу жупана Милтена, Дражену Богоперцу. Поред Дражена, за кога се зна да је из Невесиња, зна се још за неке чланове ове породице, Видомира, Хапца, његовог сина Бранислава, али није познато у ком су сродству били са Драженом. Милтен Драживојевић први пут се помиње 1332. године, као присталица босанског бана Стефана ИИ Котромањића. Последњи податак о њему датира из 1343. године, али о смрти и последњим годинама зивота Милтена Драживојевића нема никаквих података. Зна се само да је био из Загорја, одакле су се Санковићи постепено спустали на мора и тек у следећој генерацији постали господари Поповог Поља, Босанског Примирја и Сланог. Жупан Милтен имао је два сина и једну кћер: Санка, по коме је породица добила име, Градоја и Радацу. Санко Милтеновић први пут се помиње 1335. године, а 22. октобра 1348. године Дубровник га је примио за свог грађанина као племића босанског бана. Од 11. августа 1366. године Санко Милтеновић се помиње као казнац (Казнац је титула која се јавља у средњовјековној Србији као ознака за главног службеника у области финансија.). Када је Никола Алтомановић напао Дубровник, Санко је предводио босанску војску која је била на страни Дубровника. У овим борбама Санко је погинуо, али се тачан датум тог догађаја не зна. О Градију Милтеновићу, Санковом брату, и Радаци, Санковој сестри, не постоји довољно докумената. Казнаца Санка Милтеновића наследили су синови Бељак и Радић. Жупан Бељак Санковић преузео је после очеве смрти управљање породичним поседима. Непосредно после смрти Твртка И, браћа Бељак и Радић одлучују да продају жупу Конавле Дубровчанима. Због тога су, војвода Влатко Вуковић и кнез Павле Раденовић, упали у Конавле децембра 1391. године, запосели целу жупу и поделили је између себе. Војвода Радић је том приликом заробљен, а о жупану Бељаку нема никаквих информација. Пошто се пре тог напада разболео, вероватно га није ни доживео. Војвода Радић пуштен је из заточеништва тек крајем 1398. године. 1399. године примљен је за члана Великог Већа Дубровачке Републике, што значи да је био уведен у ред дубровачких племића. У ратовањима краља Остоје са Дубровником, војвода Радић је међутим био на краљевој страни. Када је маја 1404. године дошло до преврата против краља Остоје, војвода Радић је заробљен. Не зна се када је умро, али се може сматрати да је 1404. године породица Санковића нестала са историјске сцене.


А Б В Г Д Е Ж З И Ј К Л Љ М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш

www.grbovnik.iz.rs  on Free Web Hosting Area