|
ТАРЗАРОВИЋ
Грб ове породице налази се у илирском грбовницима, али о самој породици нема података.
|
|
ТАСОВЧИЋ
Тасовчићи су старином из околине Бања Луке. У време пада Босне, пребегли су у Италију и постали су славни у Тоскани. У великом су сродству с Охмучевићима. Њихови се потомци сада називају Дудан.
|
|
ТЕШЕВЧИЋ
Грб племићке породице Тешевчић налази се у свим илирским грбовницима. Нема података о овој породици. У близини Бобовца налази се село Тешево.
|
|
ТИХЧИНОВИЋ
На повељи од 17. VII 1392. којом краљ Дабиша потврђује Дубровчанима њихове повеље уз главне великаше босанског краљевства налази се и жупан Јурај Тихчиновић. Ову племићку породицу заступао је на двору посљедњег босанскога краља Стефана Томашевића (1461 – 1463) војвода Вукић Тихчиновић.
|
|
ТОЛИШИЋ
Грб племићке породице Толишић налази се у свим илирским грбовницима. У години 1405. спомиње се Толиша, жупан војвода Сандаља Хранића (Медо Пуцић «Споменици српски, 65. – 66.).
|
|
ТОМАНОВИЋ
За Томановиће стоји у Корјенић - Неорићевом грбовнику да су Тољеновићи и да потичу из Херцеговине. Тољен је кнез Захумља (Херцеговине). Умро 1239. године. Пре њега су у Захумљу владали Петар, Андрија, Мирослав, Даша, Градихна и зетски краљ Бодин (+1102). Године 1322. босански бан Стефан Котроманић прикључује Захумље Босни. Године 1448. Захумље се одваја од Босне и постаје самостално – Херцеговина.
|
|
|
ТВРТКОВИЋИ
Краљ Твртко II (? –1448), син Твртка I (владао од 1353 - 1391) назвао се по старом српском обичају именом свога оца Твртка Котроманића и прозвао се Твртковић. Није одмах наследио свога оца, јер је био малолетан, па су по праву сениората дошли на пријесто најпре краљ Дабиша, а затим његова жена Јелена. Владање краља Твртка II било је уздрмано
|
