|
 А
Б
В
Г
Д
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
О
П
Р
С
Т
У
Ф
Х
Ц
Ч
Ш
|
ЈАБЛАНИЋ
Јабланић Раден и син му Павле Раденовић, налазе се на двору краља Твртка I ( 1377. – 1391. ) као веледостојници. Павле Раденовић влада на подручју између реке Босне и Дрине. Столује у Борчу. Држао је руднике у Олову и Фојници. Убијен је 1415. при разрачунавању политичких фракција међу босанским племићима. Синови Павлови су Петар и Радослав Павловић. Они су дуго година били најмоћнији великаши у Босни и учествовали су у свим важним догађајима босанског краљевства. У време прогона богумила ставили су се њима у заштиту и ослонили су се на Турке. Петар је погинуо у борби 1420. Радослав наставља владање у «земљи Павловића» у којој се налази Власеница, Рогатица, Кладањ. Он има сина Иваниша. Павловићи су изгинули 1463. при обрани Босне од Турака.
|
|
ЈАКШИЋИ
Грб Јакшића је реконструисан на основу "илирске" хералдике и као такав није баш најпоузданији. Чак се не појављује ни у свим илирским грбовницима. Има га код Коренића-Неорића а у Фојничком га нема. Грб Јакшића је постојао и у уништеном Београдском грбовнику. Према слици у Београдском грбовнику је и урађена ова реконструкција.
|
|
ЈАМОМЕТОВИЋ
На састанку што је 24.VI.1446. одржао краљ Стефан Томаш с циљем да учврсти Босану и Рашку, били су присутни и босански и српски великодостојници. Међу српским великодостојницима налази се и војвода Велими Јамометовић, краљев намесник у Рашкој. (Гласник Земаљског музеја XXVII ( 1915.) страница 282.
|
|
ЈУГОВИЋ
Вратко Немањић, у епској народној поезији познатији као Југ Богдан, је био српски војвода, жупан и кнез из средине XIV века. Води порекло из бочне гране Немањића, од Немањиног (1166—1196) најстаријег сина Вукана (1196—1208), чији је праунук био, а његова ћерка Милица се око 1353.године удала за Лазара Хребељановића (1371—1389). Познатији је из епских народних песама преткосовског и косовског циклуса, у коме је са својих девет синова Југовића, једна од водећих личности. Сахрањен је у задужбини свога деде Дмитра Немањића манастиру Давидовићи код Бродарева, док је према народној традицији из песме „Смрт мајке Југовића“, погинуо у Косовском боју 1389.године. Локални топоними у и око самог Прокупља на Топлици, указују на то да је епски Југ Богдан владао тим крајем.
|
|
