|
ХЕЛЕНИЋ (АЉИНИЋ)
У околини Краљеве Сутјеске има село Хаљинићи. Села су према старом обичају називају по имену властелина коме припадају. У некрологију фрањевачког самостана у Краљевој Сутјесци спомиње се да је године 1606. умро Маријан Аљинић родом и Аљинића. ( Гласник Земаљског музеја, 1916. стр. 339.
|
|
ХРАБРЕНОВИЋ
Уз грб ове племићке породице налази се у Корјенић – Неорићевом грбовнику, напомена да ова породица потиче из Бања Луке. Других података нема.
|
|
ХРЕБЕЉАНОВИЋ
Оснивач ове породице је Прибац Хребељановић српски великаш из 13. века. Његов син Лазар (1329. – 15.VI 1389) служио је на двору Стефана Немањића (Душана Силног) службу логофета, која се на двору босанских краљева назива ставилац, јер саставља уговоре и повеље. При распаду српског царства након смрти цара Душана, запао је кнеза Лазара северни део Србије. Престоница његове кнежевине је град Крушевац. Након његове погибије на Косову Пољу 15.VI 1389, улази у народну поезију као цар Лазар. Његов син Стефан Лазаревић (1389 – 1427) проживљава тешке године када се Турци учвршћују на Балкану, а посебно у Србији. Са његовом смрћу изумире породица Хребељановића. Насљеђује га његов сестрић Ђуро Бранковић.
|
|
ХРВАТСКА
Грб Хрватске има од давнина облик шаховског поља у којем поједине коцке представљају племена уједињена у државну заједницу. У Фојничком грбовнику број коцки је 5 x 5. Шаховско поље с 8 x 8 коцки јавља се као грб Хрватске на повељи о избору Хабсбурговаца за хрватске краљеве 1527. године. Од те године је право шаховско поље сталан грб Хрватске.
|
|
ХРВОЈЕВИЋ
На слици је грб сплитског херцега и великог војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића ( око 1350. – 1416. ). У презимену војводе Хрвоја, налази се име његова оца (Вукац) и његовог деде Хрватина. Хрватин син Стефанов спомиње се у документима 1299. године, као кнез у Кључу, чија се власт протеже у доњем току реке Уне, Саве и Врбаса, који се због тога зову Доњи Крај. Велики војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, централна је особа у политичком животу Босне у периоду између 1390. до 1415., када води опасну игру с краљевским крунама. Бранио је самосталност Босне од претензија угарског краља Сигисмунда, да постане босанским краљем. Године 1403. именовао га је напуљски владар Ладислав за херцега града Сплита и за свог главног намесника. Тада је овај велики војвода ушао у ток и збивања еуропске политике. Не налазећи начина да обрани себе и Босну од Сигисмунда, обратио се Турцима за помоћ и позвао их у Босну 1415. Умро је 1416. не оставивши потомке.
|
|
ХВАОКОВИЋ
Грб ове племићке породице налази се у свим илирским грбовницима, али су имена различита: код Корјенића Фавковић, код Скоројевића Хуанковић. Нема података за ову племићку породицу.
|
