|
ДАЛМАЦИЈА
Грб Далмације јавља се по први пут у грбовнику Улрицха Рицхентала састављеном у раздобљу између 1414. и 1418. године. Из овог грбовника преузео га је 1483. Конрад Грüненберг у свој грбовник. Објављен је затим 1555. у грбовнику Вергила Солиса, а 1575. у Космографији Себастијана Мüнстера. Преко ових грбовника прешао је грб Далмације у илирске грбовнике рађене крајем 16. века, међу које се убраја и овај Фојнички. Симболика грба Далмације није описана, али се мисли да три окруњене главе означавају победу над гусарима.
|
|
ДЕБЕЉИЋ
У Корјенић – Неорићевом грбовнику стоји да ова племићка породица Дебељић потиче из Лазарићја у Србији. У народној песми спомиње се јунак Новак Дебељић. ( А. Соловјев «Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић» у гласнику Скопског научног друштва XII ( 1032. ) стр. 97.).
|
|
ДЕБЕЉИЋ
За Дебељиће се каже у Корјенић – Неорићевом грбовнику да потичу из Лазаревића у Србији као и Облачићи. Александар Соловјев зна за Новака Дебељића, јунака народне песме о којем говоре Вранчић и Герлах у својим путописима ( « Постанак илирске хералдике и породица «Охмучевић» у Гласнику Скопског научног друштва XII ( 1932. ) страница 98. ).
|
|
ДЕСКОЈЕВИЋ
Грб племићке породице Дескојевић налази се у свим илирским грбовницима. Ближих података нема.
|
|
ДИДЛОВИЋ
Грб породице Дидловић се налази у Корјенић – Неорићевом грбовникуи у осталим илирским грбовницима. О племићкој породици Дидловића нема података. Судећи по хералдичким елементима израженим на штиту могло би се рећи да су Дидловићи из Рашке.
|
|
ДИЊИЧИЋ
Велможе Дињичићи имали су поседе у источној Босни око Сребренице. Од ове племићке породице спомињу се у босанским повељама од 1399. до 1421. ови великаши:
Дињичић Ковач уз краља Остоју.
Дињичић Драгиша као кнез од Подриња уз краља Стефана Тому и Твртка II.
Дињичић Владислав уз краља Твртка II.
Посљедњи од рода Дињичића спомиње се године 1442. Ковач Дињичић на челу 600 до 700 коњаника у обрани Босне.
Његови потомци називају се Ковачевићи.
|
|
|
ДИЊИЋ
Грб племичке породице Дињић (Deignich), налази се у илирским грбовницима, али нема ближих података одакле су и какаве су службе вршили.
|
|
ДЈЕНДИСАЉИЋ
Грб Дјендисаљића налази се у илирским грбовницима, али ближих података о тој племићкој породици нема.
|
|
ДОБРИЈЕВИЋ
Племићка породица Добријевић налази се само у Фојничком грбовнику. О племићкој породици Добријевић нема података, али се на повељи бана Стефана Котромањића из године 1332. спомиње Влатко Добровојевић.
|
|
ДРАЖОЈЕВИЋ
Милутин Дражојевић, први члан племичке породице Дражојевића, спомиње се године 1332. уз босанског бана Стефана Котроманића, а године 1334. уз Стефана Немањића. Син Милтјена жупан Санко је оснивач пл. породице Санковића који се називају такође и Сенчевић (види чланак Конст. Јеречека «Властела хумска на натпису у Величанима» у гласнику Земаљског музеја, 1892. стр. 279 – 285. ).
|
|
ДУКАЂИНОВИЋ
Дукађиновић (Дукађини) веома је угледна албанска породица из племена Мирдита. Наком смрти Балше II. Балшића, преузимају водећа места у Горњој Зети, где имају поседе. Из ове породице спомиње се Павао Дукодини ( +1467.). Војисава, кћерка Скендербега, Ђурађа Кастриотића удата је за Луку Дукађини. Након пада Албаније, Дукађини одлазе у Млетке. Студију « о Дукађинима « написао је И.Божић у Зборнику Филозофског факултета у Београду VIII. –1 (1964.).
|
