Мехмед – паша Соколовић

Пореклом Србин из Херцеговине рођен у селу Соколовићи близу градића Рудо. Као дечак школовао се у манастиру Милешева. У "Данку у крви" одведен у јањичаре када му је било око 15 година. Школован у Једренском сарају где остаје 13 година. Учествовао је у Мохачкој бици 1526. и опсади Беча 1529. Између 1533. и 1535. учествује у рату против Персије и опсади Багдада. 1545. године постаје заповедних Османске флоте а 1551. бива унапређен у румелијског беглербега. Исте године креће у поход на Хабзбуршку монархију а већ следеће осваја Темишвар. Под његовим утицајем 1557. издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије, и на патријаршијски престо постављен његов брат Макарије Соколовић. У центру Сарајева подиже једну до друге Џамију и Цркву. Султан Сулејман I Величанствени га проглашава за Великог везира Порте 28. јуна 1565. Године 1566. са султаном креће у нови поход у Угарску. Опседају утврђени град Сигет међутим у ноћи између 5. и 6. септембра 1566, само дан пре освајања града, султан Сулејман I изненада умире. Плашећи се да ће његова смрт негативно утицати на морал војске Соколовић је прикрива све до 24. септембра када је у Београду проглашен наследник, Селим II. Нови султан се показао као прилично неспособан владар и дословно је све послове у царству препуштао Соколовићу, као великом везиру, тако да је овај имао практично неограничену моћ у царству. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду (описан у делу „На Дрини ћуприја", Иве Андрића овенчаном Нобеловом наградом). Селим II умире 12. децембра 1574. и на престол долази његов син Мурат III који се још мање интересовао за вођење државних послова али за разлику од оца није имао великог поверења у Соколовића чија моћ полако почиње да опада иако је остао на свом положају Великог везира. Увече у Цариграду 11. октобра 1579. Соколовића у атентату убија извесни суманути дервиш.