Котроманић - Твртковић
Котроманићи су били владарска династија у средњовјековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. Поријекло јој није разјашњено (постоје различите шпекулације о томе, приказ којих се може наћи у дјелима Орбинија и Мандића). Први познати члан династије, бан Пријезда I (1254. - након 1287), био је рођак и насљедник босанскога бана Матеја Нинослава. Пријезду су наслиједили синови Пријезда II и Стефан I, зван Котроман, по којем је династија добила име. Бановали су заједно приближно до 1290, а потом је част босанског бана обнашао сам Стефан. Око 1302. потиснуо га је Младен I Брибирски, који је завладао као "бан босански". При крају његове владавине банску част у Босни преузео је син Стјепана И, Стефан II, најприје као вазал Младена II Брибирскога, а затим као самосталан владар (1322-1353).
За време његове владавине (Стефана или Степана Котроманића II) Босна се знатно територијално проширила. Његова кћи Јелисавета (или Елизабета) удала се за угарског краља Лудовика I Анжувинца. Стефана II наслиједио је нећак Твртко I (бан 1353-1377; краљ 1377-1391), најистакнутији владар династије, који се у Милешеви, на гробу светог Саве крунисао са српског краља. Од времена његове владавине племићки сабор (станак) у Босни бирао је владаре искључиво из рода Котроманића. За Твртковог насљедника Дабише, Стефана (1391-1395) ојачала је моћ босанских великаша Хрвоја Вукчића Хрватинића, Павла Радиновића и Сандаља Хранића Косаче, који су утјецали на избор појединих владара у Босни. Након кратке владавине Дабишине удовице Јелене Грубе (1395-1398), на босанско пријестоље су дошли Стјепан Остоја (1398-1404, 1409-1418), Твртко II (1404-1409, 1421-1443), Стефан Остојић (1418-1421) те Стефан Томаш (1443 -1461). Династија Котроманића нестала је с османским освојењем средњовјековне Босне 1463, погубљењем посљедњега краља Стефана Томашевића (1461-1463) те смрћу његовог стрица Радивоја Остојића. Главни посједи налазили су им се у средњој Босни, у долини ријеке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова посједовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево те околна рударска насеља. Смрћу Хрвоја Вукчића Хрватинића стекли су Пливску и Лучку жупу с Јајцем, у којем су столовала два посљедња босанска краља.
Владарски родослов
1250-1287 Бан Пријезда I
1290-1322 Бан Пријезда II и 1290-1314 бан Стефан I Котроманић
1322-1353 Бан Стефан II Котроманић
1353-1391 Бан Стефан Твртко I Котроманић, краљ од 1377. године
1391-1398 Краљ Стефан Дабиша
1398-1404 Краљ Стефан Остоја
1404-1409 Краљ Стефан Твртко II Твртковић
1409-1418 Краљ Стефан Остоја
1418-1421 Краљ Стефан Остојић
1421-1443 Краљ Стефан Твртко II Твртковић
1443-1461 Краљ Стефан Томаш
1461-1463 Краљ Стефан Томашевић |
