ЈУГОВИЋ
Вратко Немањић, у епској народној поезији познатији као Југ Богдан, је био српски војвода, жупан и кнез из средине XIV века. Води порекло из бочне гране Немањића, од Немањиног (1166—1196) најстаријег сина Вукана (1196—1208), чији је праунук био, а његова ћерка Милица се око 1353.године удала за Лазара Хребељановића (1371—1389). Познатији је из епских народних песама преткосовског и косовског циклуса, у коме је са својих девет синова Југовића, једна од водећих личности. Сахрањен је у задужбини свога деде Дмитра Немањића манастиру Давидовићи код Бродарева, док је према народној традицији из песме „Смрт мајке Југовића“, погинуо у Косовском боју 1389.године. Локални топоними у и око самог Прокупља на Топлици, указују на то да је епски Југ Богдан владао тим крајем.
Манастир Давидовица у Лимској долини
Манастир Давидовица потиче из 13. века. Саграђен је на остацима византијске базилике из 6. века као задужбина Немањића, односно монаха Давида (жупана Димитрија), унука Стефана Немање, по коме је манастир и добио име. Манастир Давидовица је једини српски манастир са сачуваним уговором о градњи, који је пронађен недавно /историјски гледано/ у дубровачким списима. Потписали су га 1281. године монах Давид и дубровачки градитељи. Манастир Давидовицу је за 150 солида сазидао приморски мајстор Десин де Рис и његов син Блаж. Манастир Давидовицу је подигао Вуканов син Дмитар који је у монаштву добио име Давид и он је као ктитор ту сахрањен. У народу се верује да су овде сахрањена тела браће Југовића, која су посредством сестре Милице, удовице кнеза Лазара, након Косовског боја овде донета и сахрањена, на шта указују очувани споменици који се налазе у манастирском кругу. Манастир Давидовица је први пут страдао крајем 15. века од Турака када су освојили подручје Полимља. Давидовицу су Турци срушили и напуштена је у време Велике сеобе Срба, крајем 17. века, од када је остала у рушевинама, без крова и под утицајем временских непогода. Манастир Давидовица је потпуно обновљен и реконструисан 1997. године, захваљујући изузетном залагању Славољуба Пушице, директора Музеја у Пријепољу, а уз помоћ Министарства културе Републике Србије. Обнова је извршена по пројекту Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, под надзором архитекте Вељка Вучковица.
Манастирска црква је посвећена Богојављању. Она припада рашкој архитектонској школи, једнобродна је грађевина са куполом, апсидом и капелицама са куполама. Некада саграђен од камена-сиге из Сопотнице, манастир Давидовица је истоветно и обновљен. Урађена су и археолошка истраживања, у току којих је у манастирским зидинама Давидовице у три нивоа пронађено 170 скелета. Његова светост Патријарх српски господин Павле освештао је обновљени манастир Давидовица у пријепољском селу Гробнице. Светој архијерејској литургији присуствовали су митрополит дабробосански Николај и свештенство Милешевске епархије. Манастир Давидовица се налази у југозападној Србији, на реци Лим, у близини Бродарева, на обронцима планине Јадовника.
|
