|
МАКЕДОНИЈА
Грб Македоније: Златни лав с круном над главом и црвено поље на штиту, јавља се по први пут у грбовнику «Либеллус сцуторум вел сигнорум публицорум», што је 1555. објавио немачки хералдичар Вергил Солис из Нüрнберга. Из овог грбовника прешао је у илирске грбовнике.
|
|
МАРГУТИЋ
Племићка породица Маргутић (Маргетић, Маргитић) веома је раширена, и тешко је одредити крај одакле потиче њена старина. Године 1569, спомиње се у Пољицима Марко Маргутић. Чланови ове породице били су у сродству с Охмучевићима у XVI веку. Маргутићи су живели у Фојници у XVI веку.
|
|
МАСЛОВИЋИ
Масловићи (Масновићи), племићка породица старином из Ливна, како стоји у Корјенић – Неорићевом грбовнику. У годинама 1378 – 1399 спомиње се кнез Прибоја Масновић (Миклошић, Монумента сербица, 189, 226, 237).
|
|
МАТЕЈКОВИЋ
У Корјенић – Неорићевом зборнику грбова, напомиње се да ова племичка породица потиче из Раска. У Борелијевом грбовнику се каже за ову породицу да се преселила у Анкону ( Италија ) и да се тамо истакла својим заслугама.
|
|
МЕКЛИНИЋ
Грб Меклинића налази се у илирским грбовницима, али без икаквих података о тој племићкој породици.
|
|
МИЛИЕНОВИЋ
Грб ове племићке породице се налази у свим илирским грбовницима, али без података у вези с њом. Из летописа фра Николе Лашванина зна се да је у Фојници живела породица Миљеновић.
|
|
МИРИЛОВИЋ
У години 1430. спомињу се у дубровачким документима Мириловићи, поданици Сандаља Хранића (Гласник Земаљског музеја, 1917. стр. 160.). Село Мриловићи налази се у околини Билећа. (Гласник Земаљског музеја 1907. стр. 392.)
|
|
МОКРОВИЋ
Грб племићке породице Мокровић налази се у свим илирским грбовницима. Ова породица је била у сродству с Охмучевићима. Других података нема.
|
|
МОРОВЛАСИЋ
Грб пл. породице Моровлашић налази се само у Фојничком грбовнику. О овој породици нема података. У писму Дубровчана од 29.VIII 1378. у којем дају упуте своме посланику код краља Твртка И спомињу се Моровласи као његови ратници.
|
|
МРЊАВЧЕВИЋИ
Мрњавчевићи су властелинска породица из 13. и 14. века. Оснивач ове породице је Мрњава казнац (титула која се јавља у средњовјековној Србији као ознака за главног службеника у области финансија) у Требињу. Његови синови Угљеша и Вукашин заузимају високе положаје у Душановом царству. Угљеша се спомиње године 1346. као царев намесник у Требињу. Вукашин се спомиње године 1350. као жупан у Прилепу. Мрњавчевићи су изгинули на реци Марици код Черномена 26. септембра 1371. године. Вукашина насљеђује његов син Марко (Краљевић). Краљ Вукашин и Краљевић Марко су познати у историји као веома способни и заслужни владари. Краљевић Марко је ушао у народну песму као бранилац потлачених и као неустрашиви борац за слободу. Браћа Краљевића Марка Андријаш и Митрош су великодостојници код угарског краља Зигмунда.
|
